Исус је Логос, Реч Божија јер кроз њега нам говори сам Бог и Отац, Јахве, комуницира са нама и дозива нас у свој очински загрљај. Исус је “слика невидљивога Бога”(Колошанима 1,15) и “обличје божије” (Филипљанима 2, 6) јер се Јахве разоткрива човеку кроз Исуса, јер гледајући Исуса можемо видети какав је Јахве (Јован 14, 9), његов карактер, његову лепоту и мудрост и осетити и доживети његово присуство. Исус је потпуно, коначно и ексклузивно откривење Бога Јахвеа људима. Исус је Син Божији зато што “све што има Отац – његово је”(Јован 16,15), зато што црпи свој живот из свог Бога и Оца, познаје га на савршен начин и живи за њега, спроводећи његову вољу у јединству љубави и живота. Исус је Христос јер има у себи пуноћу Светог Духа Јахвеовог, његову силу, ауторитет и моћ. Он је божији Помазаник, Јахвеов пророк, првосвештеник и цар, носилац и разделитељ Духа. Исус је Господ јер га је Јахве „учинио Господом и Христом” (Дела 2, 36) и посадио “с десне стране престола Величанства на небесима” (Јеврејима 8,1) као савладара његовог Царства.

“Реч”, “Обличје Бога”, “Син Божији”, “Христос”, “Господ” – све су то речи које се своде на једно – Свети Дух као присуство, деловање и манифестацију Бога Јахвеа у Исусу. Испуњеност Јахвеовим Светим Духом чини Исуса Сином Божијим и Господом, Речју и Мудрошћу Божијом, сликом и обличјем Бога и Оца. Свети Дух или Дух Божији не представља некакaв самостални божански ентитет насупрот Богу или посебну божанску ипостас (субзистенцију) т.ј. личност (лице) Свете Тројице различиту од Бога Оца, Јахвеа. “Божији Дух треба схватити не као ознаку божанске ипостаси различите од Бога Оца већ указује на самог Бога као активног према и унутар створених људских бића…његово иступање ка човеку, разоткривање и искуствено доживљавање од стране човека” (Geoffrey Lampe, God as Spirit). “Свети Дух представља начин и метод присуства трансцендентног Бога у свету и међу људским бићима…Посредством Светог Духа, Бог се искуствено доживљава као присутан и делотворан међу људима не губећи при томе специфичан карактер онтолошке другости божанског бића” (Michael Wolter, Der heilige Geist bei Paulus; Paul: An Outline of his Theology). Дух Божији означава иманентност Бога Оца у творевини и човеку, његово лично, активно присуство и енергију, интимну комуникацију Бога са човеком којим га призива у  заједницу љубави и познања, који изазива у човеку субјективно искуство и доживљај личног божијег присуства и обраћања, инспирише његову веру, посвећеност Богу и обдарује га чудесним духовним способностима (даровима духа, харизмама, 1.Кор.12,10), даје човеку снагу да превазиђе ограничења људске природе, уздигне се изнад својих слабости и, коначно, тријумфује над смрћу повезујући се посредством Исуса са самим извором живота који је у Богу. „Aко у вама обитава Дух онога који је Исуса васкрсао из мртвих, онај који је васкрсао из мртвих Христа Исуса оживеће и ваша смртна телеса својим Духом, који у вама обитава“ (Римљанима 8,11).

Исус није Бог нити је себе сматрао Богом јер Јахве, Бог је само један. “Чуј, Израиљу Јахве je Бог. Јахве је један и једини” (5.Мојс. 6, 4). Исус је савршена манифестација и откривење Бога Јахвеа јер у себи има пуноћу његовог Светог Духа Божијег. Другим речима, ако говоримо о „божанском“ Исусу, Исусу као Сину Божијем онда је то не зато што је он некакво преегзистентно божанско биће (ипостас) у онтолошком јединству са Богом са којим дели божанску природу (супстанцу), не зато што је “оваплоћени бог” или “друго лице Свете Тројице” већ зато што поседује Свети Дух Божији. Бог Јахве се на прееминентан начин манифестује, пројављује у Исусу својим Свети Духом тј. као Дух. Исусова испуњеност Светим Духом означава да је “ништа мање до сам Бог Отац присутан и делује у Христу…Божанство Исуса би требало разумети у смислу динамичке конјукције и интеракције унутар личног односа између Исуса и Бога, односа који је омогућен и подстакнут личним присуством Бога и његовом силом…у акту самодавања Бога као Духа Исусовој духовној личности на врхунски интиман начин“(Roger Haight). „Исус је у тој мери интимно поседнут Светим Духом да је оно што је произашло из те испуњености Духом представљало откривење (манифестацију) Бога у највећој могућој пуноћи и савршенству коју ограничени људски живот може изразити“ (Norman Hook, A Spirit Christology). Јахве, Бог и Отац је присутан у Исусу својим Светим Духом и ми, посредством Исуса, можемо спознати и доживети то присуство примајући Свети Дух од Бога, отварајући се за божију комуникацију, инспирацију и деловање у нама Светим Духом.

Након Исусовог ускрснућа и уздигнућа, Свети Дух добија једну нову функционалност и сада делује као Дух Исуса Христа јер са започињањем Новог Савеза, Исус постаје једини, ексклузивни посредник између Бога и човека, носилац и разделитељ Светог Духа: “Нико не долази Оцу – сем кроз мене” (Јован 14, 6). У стварности Новог савеза, Јахве бива присутан, открива се и упознаје искључиво у Исусу и кроз Исуса.  Свети Дух је и даље исти Бог Јахве у својој иманенцији али која се остварује на један нови начин као “Дух његовог Сина”(Галатима 4, 6), Дух Исуса Христа. Дух постаје нови начин постојања Исуса који се “искуствено доживљава у Духу, кроз Духа и као Дух”(James D. G. Dunn, The Christ and the Spirit). Сходно томе, можемо рећи да Дух Исуса Христа представља нови начин општења и иступања Бога Јахвеа ка човеку – “у Христу, кроз Христа и као Христ” . Исус је присутан у нама и својој Цркви својим Светим Духом и ми примивши Свети Дух, Дух Исусов постајемо једно са Исусом а кроз Исуса са Јахвеом – “јер Христовим посредством и једни и други имамо приступ к Оцу у једном Духу” (Ефесцима 2, 18).  “Дух усиновљења” (Римљанима 8, 15) остварује у нама јединство са Богом Оцем кроз Христа у којем постајемо и бивамо прихваћени од Бога Оца као деца божија.

У посланици Римљанима 8,9-11 у једној реченици имамо сажетак Павлове пневматичке христологије: “Дух Божији је у вама” = “имате Дух Христов” = “Христос је у вама”. Васкрсли Исус се може искуствено доживети искључиво као Свети Дух. Истовремено, Дух Свети се може искуствено доживети искључиво као Исус, као Дух Исуса Христа (James Dunn, Jesus and Spirit). У овом новом облику комуникације Бога Јахвеа са човеком: Од Оца, кроз Христа у Духу Светом – човек одговара: Духом Светим, кроз Христа ка Оцу. При томе, Свети Дух не представља за човека некакву личност, некакво “ти”, јер Духово “ја” је заправо Исус. Исус је “персоналитет” Духа, онај кога Дух чини лично присутним, живим и делотворним. Исус такође не представља у овој интеракцији једно “ти”. Он јесте и даље личност али која постаје човеково “ја”. “Дух Свети се може дефинисати као Дух Исусовог властитог односа са Оцем [“Дух усиновљења”] који успоставља истоветан однос и између човека и Бога Оца и чини тај однос егзистенцијално живим”(James Dunn, Jesus and Spirit). Дух Свети уводи човека у егзистенцијалну стварност живота “у Христу”, Исусовог живота,  и изводи га пред лице Оца, у очински загрљај Бога Јахвеа.

Примивиши синовство божије “Бог је послао у моје срце Духа Сина свога који виче: Ава, Оче” (Галатима 4, 6). Када се молим, ја молитве упућујем Јахвеу, једином Богу и Оцу, кроз Сина, у име Исуса Христа, Духом Светим, Духом Исуса Христа који је у мени.

Latinični tekst:

Isus je Logos, Reč Božija jer kroz njega nam govori sam Bog i Otac, Jahve, komunicira sa nama i doziva nas u svoj očinski zagrljaj. Isus je slika nevidljivoga Boga”(Kološanima 1,15) i obličje božije” (Filipljanima 2, 6) jer se Jahve razotkriva čoveku kroz Isusa, jer gledajući Isusa možemo videti kakav je Jahve (Jovan 14, 9), njegov karakter, njegovu lepotu i mudrost i osetiti i doživeti njegovo prisustvo. Isus je potpuno, konačno i ekskluzivno otkrivenje Boga Jahvea ljudima. Isus je Sin Božiji zato što sve što ima Otac – njegovo je”(Jovan 16,15), zato što crpi svoj život iz svog Boga i Oca, poznaje ga na savršen način i živi za njega, sprovodeći njegovu volju u jedinstvu ljubavi i života. Isus je Hristos jer ima u sebi punoću Svetog Duha Jahveovog, njegovu silu, autoritet i moć. On je božiji Pomazanik, Jahveov prorok, prvosveštenik i car, nosilac i razdelitelj Duha. Isus je Gospod jer ga je Jahve „učinio Gospodom i Hristom”(Dela 2,36) i posadio „s desne strane prestola Veličanstva na nebesima” (Jevrejima 8,1) kao savladara njegovog Carstva.

Reč, Obličje Boga, Sin Božiji, Hristos, Gospod – sve su to reči koje se svode na jedno – Sveti Duh kao prisustvo, delovanje i manifestaciju Boga Jahvea u Isusu. Ispunjenost Jahveovim Svetim Duhom čini Isusa Sinom Božijim i Gospodom, Rečju i Mudrošću Božijom, slikom i obličjem Boga i Oca. Sveti Duh ili Duh Božiji ne predstavlja nekakav samostalni božanski entitet nasuprot Bogu ili posebnu božansku ipostas (subzistenciju) t.j. ličnost (lice) Svete Trojice različitu od Boga Oca, Jahvea. Božiji Duh treba shvatiti ne kao oznaku božanske ipostasi različite od Boga Oca već ukazuje na samog Boga kao aktivnog prema i unutar stvorenih ljudskih bića…njegovo istupanje ka čoveku, razotkrivanje i iskustveno doživljavanje od strane čoveka” (Geoffrey Lampe, God as Spirit). Sveti Duh predstavlja način i metod prisustva transcendentnog Boga u svetu i među ljudskim bićima…Posredstvom Svetog Duha, Bog se iskustveno doživljava kao prisutan i delotvoran među ljudima ne gubeći pri tome specifičan karakter ontološke drugosti božanskog bića” (Michael Wolter, Der heilige Geist bei Paulus; Paul: An Outline of his Theology). Duh Božiji označava imanentnost Boga Oca u tvorevini i čoveku, njegovo lično, aktivno prisustvo i energiju, intimnu komunikaciju Boga sa čovekom kojim ga priziva u zajednicu ljubavi i poznanja, koji izaziva u čoveku subjektivno iskustvo i doživljaj ličnog božijeg prisustva i obraćanja, inspiriše njegovu veru, posvećenost Bogu i obdaruje ga čudesnim duhovnim sposobnostima (darovima duha, harizmama, 1.Kor.12,10), daje čoveku snagu da prevaziđe ograničenja ljudske prirode, uzdigne se iznad svojih slabosti i, konačno, trijumfuje nad smrću povezujući se posredstvom Isusa sa samim izvorom života koji je u Bogu. „Ako u vama obitava Duh onoga koji je Isusa vaskrsao iz mrtvih, onaj koji je vaskrsao iz mrtvih Hrista Isusa oživeće i vaša smrtna telesa svojim Duhom, koji u vama obitava“ (Rimljanima 8,11).

Isus nije Bog niti je sebe smatrao Bogom jer Jahve, Bog je samo jedan: “Čuj, Izrailju Jahve je Bog. Jahve je jedan i jedini” (5.Mojs. 6, 4). Isus je savršena manifestacija i otkrivenje Boga Jahvea jer u sebi ima punoću njegovog Svetog Duha Božijeg. Drugim rečima, ako govorimo o „božanskom“ Isusu, Isusu kao Sinu Božijem onda je to ne zato što je on nekakvo preegzistentno božansko biće (ipostas) u ontološkom jedinstvu sa Bogom sa kojim deli božansku prirodu (supstancu), ne zato što je “ovaploćeni bog” ili “drugo lice Svete Trojice” već zato što poseduje Sveti Duh Božiji. Bog Jahve se na preeminentan način manifestuje, projavljuje u Isusu svojim Sveti Duhom tj. kao Duh. Isusova ispunjenost Svetim Duhom označava da je „ništa manje do sam Bog Otac prisutan i deluje u Hristu…Božanstvo Isusa bi trebalo razumeti u smislu dinamičke konjukcije i interakcije unutar ličnog odnosa između Isusa i Boga, odnosa koji je omogućen i podstaknut ličnim prisustvom Boga i njegovom silom…u aktu samodavanja Boga kao Duha Isusovoj duhovnoj ličnosti na vrhunski intiman način“ (Roger Haight). „Isus je u toj meri intimno posednut Svetim Duhom da je ono što je proizašlo iz te ispunjenosti Duhom predstavljalo otkrivenje (manifestaciju) Boga u najvećoj mogućoj punoći i savršenstvu koju ograničeni ljudski život može izraziti“ (Norman Hook, A Spirit Christology). Jahve, Bog i Otac je prisutan u Isusu svojim Svetim Duhom i mi, posredstvom Isusa, možemo spoznati i doživeti to prisustvo primajući Sveti Duh od Boga, otvarajući se za božiju komunikaciju, inspiraciju i delovanje u nama Svetim Duhom.

Nakon Isusovog uskrsnuća i uzdignuća, Sveti Duh dobija jednu novu funkcionalnost i sada deluje kao Duh Isusa Hrista jer sa započinjanjem Novog Saveza, Isus postaje jedini, ekskluzivni posrednik između Boga i čoveka, nosilac i razdelitelj Svetog Duha: „Niko ne dolazi Ocu – sem kroz mene” (Jovan 14, 6). U stvarnosti Novog saveza, Jahve biva prisutan, otkriva se i upoznaje isključivo u Isusu i kroz Isusa.  Sveti Duh je i dalje isti Bog Jahve u svojoj imanenciji ali koja se ostvaruje na jedan novi način kao “Duh njegovog Sina”(Galatima 4, 6), Duh Isusa Hrista. Duh postaje novi način postojanja Isusa koji se „iskustveno doživljava u Duhu, kroz Duha i kao Duh” (James D. G. Dunn, The Christ and the Spirit). Shodno tome, možemo reći da Duh Isusa Hrista predstavlja novi način opštenja i istupanja Boga Jahvea ka čoveku – „u Hristu, kroz Hrista i kao Hrist”. Vaskrsli Isus je prisutan u nama i svojoj Crkvi svojim Svetim Duhom i mi primivši Sveti Duh, Duh Isusov postajemo jedno sa Isusom a kroz Isusa sa Jahveom – „jer Hristovim posredstvom i jedni i drugi imamo pristup k Ocu u jednom Duhu”(Efescima 2, 18). „Duh usinovljenja” (Rimljanima 8, 15) ostvaruje u nama jedinstvo sa Bogom Ocem kroz Hrista u kojem postajemo i bivamo prihvaćeni od Boga Oca kao deca božija.

U poslanici Rimljanima 8,9-11 u jednoj rečenici imamo sažetak Pavlove pnevmatičke hristologije: “Duh Božiji je u vama” = “imate Duh Hristov” = “Hristos je u vama”. Vaskrsli Isus se može iskustveno doživeti isključivo kao Sveti Duh. Istovremeno, Duh Sveti se može iskustveno doživeti isključivo kao Isus, kao Duh Isusa Hrista (James Dunn, Jesus and Spirit). U ovom novom obliku komunikacije Boga Jahvea sa čovekom: Od Oca, kroz Hrista u Duhu Svetom – čovek odgovara: Duhom Svetim, kroz Hrista ka Ocu. Pri tome, Sveti Duh ne predstavlja za čoveka nekakvu ličnost, nekakvo “ti”, jer Duhovo “ja” je zapravo Isus. Isus je “personalitet” Duha, onaj koga Duh čini lično prisutnim, živim i delotvornim. Isus takođe ne predstavlja u ovoj interakciji jedno “ti”. On jeste i dalje ličnost ali koja postaje čovekovo “ja”. “Duh Sveti se može definisati kao Duh Isusovog vlastitog odnosa sa Ocem [“Duh usinovljenja”] koji uspostavlja istovetan odnos i između čoveka i Boga Oca i čini taj odnos egzistencijalno živim”(James Dunn, Jesus and Spirit). Duh Sveti uvodi čoveka u egzistencijalnu stvarnost života “u Hristu”, Isusovog života,  i izvodi ga pred lice Oca, u očinski zagrljaj Boga Jahvea.

Primiviši sinovstvo božije „Bog je poslao u moje srce Duha Sina svoga koji viče: Ava, Oče” (Galatima 4, 6). Kada se molim, ja molitve upućujem Jahveu, jedinom Bogu i Ocu, kroz Sina, u ime Isusa Hrista, Duhom Svetim, Duhom Isusa Hrista koji je u meni.

Advertisements