Tags

,

Сада чуј, Јакове, слуго мој, Израиљу, кога сам изабрао. Овако говори Јахве, који те је створио, који те је у утроби мајчиној саздао и помаже ти: Не бој се, Јакове, слуго мој, Јешуруне, кога сам изабрао. Јер излићу воду на жедну земљу и потоци ће потећи по сасушеном тлу. Излићу свој Дух на твоје потомство и благослов на твоја поколења. Изнићи ће као трава покрај извора, као врбе поред потока. Један ће рећи: „Ја припадам Јахвеу“; други ће се позивати на родитељско име Јаковљево; трећи ће својом руком потписати: „Јахвеов“ и наденуће себи име Израиљево.

Исаија 44,1-5

“Ја сам Јахвеов”“Ја припадам Јахвеу”, посвећујем себе њему. Ова реченица изражава истинску природу исповедања јудео-хришћанске вере – осећање да не припадамо себи, већ да припадамо Богу. То значи, не само да осећамо да смо дужни да му указујемо богопоштовање, већ осећање да му заиста припадамо, да наша тела и дух, све што имамо и што јесмо посветимо у служењу њему. Ништа, у тако мало речи, не може прикладније исказати право вероисповедање од израза употребљеног овде: (אני ליהוה – л´јахве аниј) – “Ја сам Јахвеов”. Ја сам у целости, у потпуности, заувек Јахвеов и њему припадам, да му будем послушан и извршавам његову вољу; да стрпљиво подносим све што нареди; да живим онде где ме он усмери, да умрем онда, тамо и како он зажели; да иструнем у гробу по његовој вољи; да устанем из гроба његовом силом; да му служим заувек у једном бољем свету.

Алберт Барнс

Advertisements